СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ

Свети Арсеније Сремац био је други архиепископ српске цркве и наследник Светог Саве. Његово место рођења није тачно утврђено али се верује да је рођен у селу Дабар, близу Старог Сланкамена у Срему у Србији. Тачан датум његовог рођења није познат. Веома рано у животу, Арсеније се замонашио у манастиру Светог Димитрија у данашњој Сремској Митровици. Када је Арсеније чуо за дело Светог Саве, био је импресиониран и отишао је у манастир Жичу, где је Арсеније убрзо постао ученик Светог Саве и његов синђел. Због свог подвизничког живота и оданости Богу, Арсеније је постављен за еклисијарха манастира, а касније и за жичког архимандрита.

Када је Угарска напала Србију, Свети Сава је послао Арсенија да пронађе сигурније место на југу како би основао нову епископију. Арсеније је изабрао Пећ, где је саградио Цркву Светих апостола у Руговској клисури код Пећи који је касније названа Црква Вазнесења Господњег.

Арсеније је мудро управљао Српском црквом тридесет година (до 1263. године).

Арсеније је хиротонисан за епископа и наставио је дело свог претходника Светог Саве. Поред изградње манастира Пећка патријаршија и организовања преноса светих моштију Светог Саве из Трнова у манастир Милешеву, Арсеније је крунисао краља Стефана Уроша I. Такође је помогао краљу Стефану Урошу I и краљици Светој Јелени у изградњи манастира Сопоћани и Градац.

Доживео је мождани удар 1263. године, након чега га је наследио Свети Сава II, нећак Светог Саве. Свети Арсеније је уснуо у Господу 28. октобра 1266. године. Првобитно је сахрањен у манастиру Пећка патријаршија, где на његовом олтарском зиду стоји написано: „Господе Боже Спаситељу наш, посети и благослови овај храм... У својим молитвама поменути ме грешног Арсенија.” Његове мошти су се ту налазиле неколико векова чинећи чудеса и сабирајући народ из свих крајева.

Светитељеве мошти су након насиља отоманске власти однете из разорене Пећке патријаршије и после тога ношене и чуване по разним манастирима. Преко манастира Довоље и Мораче мошти су доспеле у Куче. За време књаза Данила пренете су у манастир Ждребаоник, где су остале до 1884. године а онда пренете у манастир Косијерево и тамо остале до 1914. године. Након тога су пренете у Острог и ту остале до 1920, када их Бјелопавлићи преносе назад у манастир Ждребаоник код Даниловграда где се и данас налазе. Године 1933, након благослова српског патријарха и Светог синода, руски архиепископ Нестор је узео део моштију Светог Арсенија и пренео их у Пекинг (Кина) и Харбин (у Манџурији), када су тамо основане православне цркве.

Молитвама Светог Арсенија Српског нека Господ помилује и спасе све нас, сав српски род, све православне хришћане, и све људе Божје. Амин.