Беседа Митрополита канадског др Митрофана
о храмовној слави Цркве Светог Арсенија Сремца у Витбију
9. новембра 2025. године
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Високопречасни оци, драга браћо и сестре.
Веома сам радостан да сам данас могао да са вама поделим ову велику радост. Да заједно с вама прославим вашег светог заступника Светог Арсенија, другог архиепископа српског или, како га већ називају, Светог Арсенија Сремца. Исто, да сам могао да одслужим ову свету службу, да прережемо славски колач и да се заједно радујем са вама јер свака Литургија, драга браћо и сестре, јесте радост. Свака Литургија јесте љубав. Свака Литургија јесте нада. Свака Литургија јесте подсећање нас на живот Господа нашег Исуса Христа, свака Литургија јесте подсећање на вечни живот који ће доћи после нашег одласка из овога света. А све то нас подстиче да размишљамо сами о себи и о своме будућем животу и како смо га провели.
Као што то данас лепо говори ова прича која је Господ наш Исус Христос изговорио о богаташу и Лазару. Он не помиње како је богаташ добио то своје богатство. Да ли је наследио? Да ли је радио и био вредностан? У сваком случају, не кори што је имао то богатство. Можда се и трудио и био вредан човек. Али сигурно укорева га од онога што ће се касније видети из објашњења који Господ наш Исус Христос даје и које дају и свети праведници.
Наиме, Господ започиње ову причу да беше један човек богат и свакога дана, облачећи се у различита одела, у свили и порфиру, весељаше се свакога дана са својима. Дакле, овде видите да није реч да се једнога дана веселио а другог престао него је свакога дана то чинио. У исто време, под врата његовим, његовога дома, беше један сиромашан човек Лазар, бедник који немаше ништа, и који жељаше да део од оних мрвица која су бацана са трпезе господара дођу к њему. И још нешто. Вишу милост му указиваху – ко? Пси. Јер они долазе, пошто је био болестан и рањен, и лизаху му ране и тако су ублажавали његов бол. Но, свему долази крај. Долази и крај весељу и овом човеку богатоме и када је умро они су га сахранили. Можда је било, драга браћо и сестре, и великих говора о њему да је био овакав, да је био онакав и тако даље а сигурно за сиротог Лазара није ништа било. Њега су сахранили ко зна како. Но, судови су Божији једни а људски су судови други. И кад је, каже, умро Лазар, однесеше га у наручје Авраамово. А кад је умро богаташ, онда га сахранише. Дакле, могло је да буде говора а то су све људски говори. Главно је оно што Господ каже и главно је оно што Господ дâ као суд. И он (богаташ) је осетио то када је ушао у тај свет – неподобни свет који нама не приличи јер ради тога није створен – и он види Лазара у наручју Авраамовом и моли Авраама и шта каже: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик јер се мучим у овоме пламену. А Авраам шта њему каже? Сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада се он весели, а ти се мучиш. Па настави и каже: да са друге стране, између тебе и нас, света где ти живиш и света где ми живимо, велика је провалија и они који би хтели да пређу с једне или друге стране не могу јер је одређено стање њима. А шта он каже? Молим те оче, пошаљи га по мени, мојој петорици браће које ја имам да и они не дођу на ово место мучења.
Дакле, праведни Авраам одговара: имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. Но, опет, инсистира и каже: да, имају Мојсија и пророке али биће боље ако неко дође отуда и каже им да је био стварно у другоме свету и онда ће сигурно бити лакше и њима. Но, Авраам одговара и каже: ако не верују Мојсију и пророцима, неће ни веровати да неко из мртвих васкрсне.
Свети Јован Златоусти, тумачећи ово, каже: видите ви сада да богаташ препознаје Лазара а док је био у животу, када је био пред његовим вратима, онда се никад њега није сетио. Нити погледао на њега. Ма камоли да га је поздравио. Камоли да је рекао: треба ли ти нешто, брате? Ништа. А сад се одједанпут он сетио. Дакле, добра дела се чине док су за живота. После смрти, тешко да то може да се учини. Само једино милост Божија може нам допустити да то учинимо.
Али, оно што је најважније, драга браћо и сестре, јесте ово: да ми, како каже Свети Јован Златоусти, чинимо милостињу, љубав према свакоме, јер, каже, ми када смо милостиви најподобнији смо коме? Оцу нашем небеском. Будите милостиви као што је милостив Отац ваш небески – каже Господ у Јеванђељу. И, Свети Јован Златоусти, даље каже да је милостиња толико велика да пролази поред месеца, да пролази поред звезда, да пролази и Сунце и да излази пред престо Божији. И нема ничега што може да је спречи. Јер Онај који је прима јесте Онај који је учинио највише милости за нас, родивши се ради нас, живевши ради нас и, пострадавши, распевши се, сахранивши се и васкрснувши се ради нас Господ и Бог наш Исус Христос.
Нека у свакога од нас, колико можемо, ова вест дирне наше срце. И кога год треба да почнемо да помогнемо.
Ја никада нећу заборавити слике које сте и ви сигурно гледали кад се дешавало на Блиском истоку, тамо између Израиља и Арапа у Гази, ону дечицу сироту. Ја нећу да говорим ко је крив, ја нећу да говорим ко треба да сноси сву одговорност за то, али једино знам да су највећи страдалници, највећи паћеници, највећи мученици у свему томе ко били? Дечица. Деца, дакле, сирота, која нису, што каже наш народ, ни знали ни шта је добро ни шта је зло. Али, оставимо то Божјем суду, нек Господ суди а Он ће сигурно судити праведно свакоме.
Нека милостиви Бог и Свети Арсеније Српски који је проповедао милостињу подари нама милости у срце макар толико колико је дао жени удовици која је дала две лепте и коју је Господ похвалио и рекао да је највише дала од свих. Будимо и ми милостиви као што су били и наши свети преци. Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви, Свети Арсеније, Свети Максим, Свети кнез Милутин, Свети цар Урош и многи други из рода нашега јер по томе су показали да воле Цркву своју, да воле Христа, да воле Његово Јеванђеље, да воле сваког човека без обзира ко је и шта је. Нека благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, буде са свима вама. Срећна вам слава и Бог вас благословио на многаја љета. Амин.
Наш владика Митрофан беседи после Свете Литургије