Свети Сава

Манастир Грачаница, фреска из 14. века

Манастир Грачаница је српски православни манастир који се налази на Косову. Подигао га је српски краљ Стефан Милутин 1321. године на рушевинама базилике из 6. века. Манастир је 1990. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја, а 13. јула 2006. године стављен је на Унескову листу светске баштине под називом Средњовековни споменици на Косову као продужетак локалитета Високи Дечани који је укупно стављен на Листу. Светске баштине у опасности.

Манастир Грачаница је једна од последњих монументалних задужбина краља Милутина. Манастир се налази у Грачаници, српској енклави у непосредној близини Липљана, старој резиденцији липљанских епископа.

Свети Сава је рођен 1169. или 1174. године, као Растко Немањић. Био је најмлађи од три сина великог кнеза Стефана Немање и његове супруге кнегиње Ане.

Свети Сава је заштитник Срба, српске деце и српске просвете.

Стефан Немања је у историји познат као оснивач династије Немањића српских средњовековних краљева. Ујединио је скоро све српске земље под својом влашћу и тако створио прву уједињену српску државу.

Око 1190. године, Растка Немањића је отац именовао за хумског кнеза и послао тамо да управља том територијом у име свог оца. Хум се налазио на простору данашње Херцеговине и јужне Далмације.

У јесен 1192. Растко Немањић је напустио Хум и отпутовао у манастире светогорске области северне Грчке. Треба напоменути да је из Хума отишао против изричите жеље родитеља. Атонски монаси су били чести посетиоци српског краљевског двора и ове посете су можда убедиле Растка да настави монашки живот.

Ушао је у светогорски светопантелејмонски манастир, руски манастир. Замонашио се и узео име Сава (у част Светог Саве Освећеног, светитеља и монаха који је живео у Светој земљи у 5. и 6. веку). Касније је прешао у грчки манастир Ватопед, такође на Светој Гори, и провео седам година у Ватопеду.

Стефан Немања се 1196. одрекао престола и сам се замонашио, узевши име Симеон. Његов други син Стефан га је наследио на месту великог кнеза.

Сава је у једном тренутку посетио византијског цара Алексија ИИИ Анђела и управо је током те посете цар поклонио напуштени манастир Хиландар, такође на Светој Гори, Сави и његовом оцу монаху Симеону.

Манастир Хиландар су Сава и Симеон убрзо обновили и обновили као светогорски рај за српске монахе. Оснивање овог манастира датира се око 1198. или 1199. године. Свети Сава је написао оригинални типик (скуп манастирских правила) за Хиландар. Манастир Хиландар постоји до данас, а многи га сматрају најважнијим и најсветијим од свих српских манастира.

Отац Светог Саве умро је 1199. Тада је већ беснео грађански рат између два Савина старија брата, Стефана и Вукана, за престо Србије јер је Вукан негодовао што је његовог млађег брата Стефана изабрао њихов отац да наследи трон. Стефан је на крају изашао као победник у овом рату.

Сава се вратио у Србију са Атоса у периоду од 1205. до 1207. године (тачна година није позната). Са собом је донео остатке свог оца. Ти остаци су првобитно били сахрањени у Хиландару, али их је Свети Сава преселио у манастир Студеницу (манастир који је саградио Савин отац). По повратку је успео да измири и своја два старија брата – победоносног Стефана и пораженог Вукана.

Сава је до тада стекао обимно богословско знање, те је приступио образовању народа Србије о хришћанским законима и традицији, као и широком промовисању културног и медицинског знања. У то време Сава је био игуман манастира Студенице и написао је типик за тај манастир. Током овог периода, Студеница је стекла веома висок степен независности од Рашке епископије и Охридске архиепископије.

Сава се вратио на Атос 1217. године, можда као реакција на то што је његов брат Стефан добио краљевску круну од папе у Риму. Стефановим крунисањем Србија је уздигла статус краљевине и постала је скоро независна држава.

Сава је 15. августа 1219. године посвећен за првог архиепископа самосталне српске православне цркве, од цариградског патријарха у Никеји. Од тог тренутка Српска црква је била потпуно независна и није више била потчињена охридском архиепископу. Стварање ове цркве значило је и пуну политичку самосталност за српску средњовековну државу. Ова нова Архиепископија је у почетку била смештена у манастиру Жича, који је саградио Савин брат краљ Стефан.

Исте године, на сабору у Жичи, Сава је именовао нове епископе и епископије за нову самосталну цркву. Епископија је географско подручје под јурисдикцијом епископа.

Такође 1219. године, Сава је написао документ познат као Законоправило - овај документ је признат као први устав Србије и њиме је православље постало државна вера Србије.

Сава је 1229. године предузео посету Светој земљи и управо за време боравка у манастиру Мар Саба у Палестини поклонио му је икону Млекопитатељницу из 5. века, Тројеручицу Богородице са Христом и крст од Свети Сава Освећени такође из 5. века. У том манастиру се налазио и још увек се налази гроб Светог Саве. Икону Тројеручицу (или Тројеручицу) донео је у Мар Сабу Свети Јован Дамаскин у 8. веку.

Ове дарове донео је Свети Сава на Свету Гору. Икона Тројеручица је донета управо у Хиландар, где се и данас налази. Икона се сматра најсветијом од свих предмета који се налазе у Хиландару. Друге две светиње налазе се у монашкој келији у другом делу Атоса.

Сава је 1234. године предузео друго путовање у Свету земљу. Пре него што је кренуо на ово путовање, за наследника на престолу архиепископа именовао је свог верног ученика Арсенија Сремца. Црква у којој данас стојимо је у ствари посвећена Светом Арсенију Сремцу.

На повратку кући са овог путовања, Сава је посетио бугарску престоницу Тарново. У овом тренутку је већ био прилично болестан. Преминуо је у Трнову, како се верује, 27. јануара 1235. године. Сахрањен је у цркви Светих четрдесет мученика у Трнову.

По бројним молбама његовог сестрића, краља Владислава српског, Савини мошти су враћени у Србију и сахрањени у манастиру Милешева, 1237. године. После његове смрти, Свети Сава је канонизован за светитеља православне цркве. Његов празник је 27. јануар и славе га сви православни народи, без обзира на националност.

Сећање и моћ Светог Саве била је толика да су његове мошти и мошти у Милешеви годинама поштовали не само православни ходочасници, већ и католички и муслимански ходочасници, а манастиру Милешеву давали су прилоге људи свих вероисповести. .

1594. године Срби Баната устали су против турске власти. У знак одмазде, те исте године остаци Светог Саве су однети из Милешеве и спаљени на Врачарској висоравни у Београду 27. априла. Међутим, верује се да је лева рука светитеља спасена и налази се у манастиру Милешева.

На Врачарској висоравни данас се налази храм Светог Саве. Овај храм је у потпуности завршен тек прошле године и једна је од највећих цркава у целом свету.